Infektivna mononukleoza: uzroci, simptomi i lečenje

Šta je infektivna mononukleoza?

Infektivna mononukleoza, poznata i kao "bolest poljupca" je virusna infekcija koju najčešće izaziva Epstein-Barr virus (EBV), koji pripada porodici herpes virusa. Ova bolest se najčešće javlja kod tinejdžera i mladih odraslih osoba. Iako simptomi mogu biti neugodni i dugotrajni, infektivna mononukleoza obično nije ozbiljna bolest. Važno je prepoznati simptome, razumeti metode dijagnostike i znati kako pravilno upravljati bolešću.

Kako se mono prenosi?

EBV je rasprostranjen virus i procenjuje se da je skoro 95% odraslih osoba širom sveta bilo zaraženo u nekom trenutku života. Glavni način prenošenja je direktnim kontaktom sa pljuvačkom zaražene osobe, zbog čega se bolest često naziva "bolest poljupca." Nakon ulaska u usnu šupljinu, EBV počinje da se razmnožava i pokazuje sklonost ka infekciji B limfocita u limfnim tkivima. Virus se širi limfnim sistemom, što podstiče telo da razvije antitela, a u više od 90% slučajeva dolazi do stvaranja heterofilnih antitela kao odgovora na infekciju. Kod osoba sa oslabljenim imunitetom postoji blagi rizik da EBV izazove rak, poput Hočkinovog limfoma, ali to je retka pojava.
Virus se takođe može preneti deljenjem ličnih predmeta, kao što su pribor za jelo, čaše ili četkice za zube. Ređe, prenošenje može biti putem respiratornih sekreta, krvi ili drugih telesnih tečnosti.

Prepoznavanje simptoma mononukleoze

Mononukleoza se odlikuje klasičnom trijadom simptoma: groznicom, upalom grla i otečenim limfnim čvorovima. Period inkubacije, odnosno vreme između izloženosti virusu i pojave simptoma, obično traje 4 do 6 nedelja. Simptomi variraju po intenzitetu i mogu uključivati:

Groznicu: čest početni simptom, temperatura može biti između 38°C i 40°C i trajati nekoliko dana do dve nedelje.
Upalu grla: često praćenu upaljenim krajnicima prekrivenim belom membranom.
Umor: dugotrajan i izražen umor, koji može potrajati nedeljama, pa čak i mesecima nakon što se ostali simptomi povuku.
Otečene limfne čvorove: obično se primećuje u vratu i pazuhu.
Uvećanu slezinu (splenomegalija): u otprilike polovini slučajeva, slezina može biti uvećana, što povećava rizik od pucanja slezine, što je retka ali ozbiljna komplikacija.
Uvećanu jetru (hepatomegalija): oko 10% pacijenata može imati uvećanu jetru, što može biti praćeno blagim poremećajima funkcije jetre.

Ostali simptomi mogu uključivati glavobolju, osip i bolove u mišićima. Teži slučajevi mogu izazvati komplikacije poput hemolitičke anemije, smanjenog broja trombocita (trombocitopenije) ili pucanja slezine.

Dijagnoza i testiranje mononukleoze

Dijagnoza infektivne mononukleoze se postavlja na osnovu kliničkih simptoma, anamneze i laboratorijskih testova. Monospot test (test heterofilnih antitela) često se koristi za otkrivanje antitela u krvi, ali može biti neefikasan u ranom stadijumu infekcije ili kod mlađe dece.
Za precizniju identifikaciju EBV-a rade se testovi za specifična antitela, naročito IgM antitela. Kompletna krvna slika (KKS) može pokazati limfocitozu (povećan broj limfocita) i prisustvo atipičnih limfocita, što je karakteristično za mononukleozu.

Lečenje i nega infektivne mononukleoze

Ne postoji specifična antivirusna terapija za mononukleozu. Osnovni pristup lečenju fokusira se na ublažavanje simptoma i podršku organizmu. Ključne mere uključuju:

Odmor i smanjena fizička aktivnost: odmor je neophodan tokom prve faze bolesti. Zbog upornog umora, pacijentima se savetuje da izbegavaju intenzivne aktivnosti dok se potpuno ne oporave.
Dovoljna hidracija: unos tečnosti je važan kako bi se sprečila dehidratacija tokom epizoda povišene temperature.
Terapija protiv bola i groznice: lekovi kao što su paracetamol ili ibuprofen mogu pomoći u ublažavanju bolova i snižavanju temperature. Upotreba aspirina kod dece se ne preporučuje zbog rizika od Rejevog sindroma.
Ispiranje grla slanom vodom: može pomoći kod upale grla.
Izbegavanje kontaktnih sportova: s obzirom na rizik od pucanja slezine, savetuje se izbegavanje kontaktnog sporta i intenzivnih fizičkih napora najmanje 8 nedelja, ili dok se slezina ne vrati na normalnu veličinu.

U slučajevima kada su prisutne komplikacije ili simptomi potraju, neophodna je medicinska intervencija, a kortikosteroidi se mogu primeniti za smanjenje upale.

Oporavak i prognoza

Iako simptomi infektivne mononukleoze mogu biti neprijatni, većina ljudi se potpuno oporavi u periodu od nekoliko nedelja do meseci. Umor je obično poslednji simptom koji se povlači, ali celokupna prognoza je pozitivna, bez trajnih posledica. Epstein-Barr virus ostaje latentan u organizmu i može se ponovo aktivirati u retkim slučajevima, obično bez simptoma.

Prevencija mononukleoze

Prevencija prenošenja EBV-a je teška zbog rasprostranjenosti virusa i velikog broja asimptomatskih nosilaca. Ipak, dobra higijena i izbegavanje razmene pljuvačke sa zaraženim osobama mogu smanjiti rizik od infekcije. Trenutno ne postoji vakcina protiv EBV-a, ali istraživanja u ovoj oblasti su u toku.

Zaključak

Infektivna mononukleoza je česta virusna bolest koja je uglavnom blaga i prolazna. Iako ne postoji specifična terapija, nega i odmor su od ključnog značaja za oporavak. Prognoza je povoljna, a komplikacije su retke, tako da se većina obolelih u potpunosti oporavi. Rano prepoznavanje simptoma i pravovremeni medicinski savet za dijagnozu i lečenje mogu pomoći u potpunom oporavku i prevenciji potencijalnih komplikacija.