Značaj lipidnog statusa za zdravlje kardiovaskularnog sistema

Kardiovaskularne bolesti (KVB) ostaju jedan od vodećih uzroka bolesti i smrti u svetu. Procena rizika za KVB je od suštinskog značaja i za prevenciju i za lečenje, pri čemu je lipidni status ključno sredstvo u ovoj evaluaciji. Lipidni status uključuje testove koji mere različite lipide u krvi, pre svega holesterol i trigliceride.

Holesterol je neophodan za sintezu ćelijskih membrana, određenih hormona i vitamina D. U krvi je vezan za proteine tzv. lipoproteine. Trigliceridi čuvaju neiskorišćene kalorije i obezbeđuju energiju između obroka. Međutim, visoki nivoi holesterola i triglicerida mogu doprineti razvoju ateroskleroze, što dovodi do povećanog rizika za kardiovaskularne bolesti.

Ključne komponente lipidnog statusa

1. Ukupni holesterol.  Meri ukupnu količinu holesterola u krvi i preporučene vrednosti su manje od 5.2  mmol/L. Visok nivo ukupnog holesterola može signalizirati povećan rizik za kardiovaskularne bolesti.
2. LDL (lipoprotein niske gustine). Poznat je i kao „loš holesterol”,  prenosi holesterol do ćelija, može da izazove stvaranje masnih naslaga na zidovima krvnih sudova (aterosklerozu) i posledično suženje arterija kada su nivoi previsoki. Optimalni nivo LDL holesterola je ispod 3.4 mmol/L, sa personalizovanim nivoima za pojedinačne slučajeve. Povišeni nivo LDL holesterola povećava rizik od bolesti koronarnih arterija i moždanog udara.
3. HDL (lipoprotein visoke gustine). Poznat je i kao "dobar holesterol", pomaže u uklanjanju holesterola iz arterija i njegovom transportu do jetre u cilju smanjenja njegovih nivoa u krvi. Preporučeni nivo HDL holesterola je veći od 1.6 mmol/L. Nizak nivo HDL holesterola je povezan sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.
4. Trigliceridi. Ovo su masti prisutne u krvotoku i uskladištene u masnom tkivu. Preporučeni nivoi triglicerida su ispod 1.7 mmol/L. Visok nivo triglicerida je povezan sa povećanim rizikom od pankreatitisa i kardiovaskularnih bolesti.
5. Non-HDL holesterol. Izračunava se oduzimanjem HDL holesterola od ukupnog holesterola, uključuje sve tipove "lošeg" holesterola i koristan je marker ukupnog kardiovaskularnog rizika.

Dodatna procena kardiovaskularnog rizika

Merenje nivoa apolipoproteina A (apoA) i apolipoproteina B (apoB) može pružiti detaljniji uvid u izloženost  kardiovaskularnom riziku. Visoki nivoi apoA ​​pružaju zaštitu, dok visoki nivoi apoB ukazuju na veći rizik od ateroskleroze.

Kako uticati na nivo lipida u krvi?

1. Dijeta. Unos zasićenih i trans masti može povećati nivo LDL holesterola. Ishrana bogata vlaknima, voćem, povrćem i zdravim mastima može pomoći u smanjenju nivoa holesterola.
2. Fizička aktivnost. Redovne vežbe mogu povećati nivoe HDL-a i pomoći u smanjenju LDL-a i triglicerida. Odraslima se preporučuje nedeljno 150-300 minuta vežbanja umerenog intenziteta ili 75-150 minuta vežbi snažnog intenziteta.
3. Telesna težina. Gojaznost je povezana sa višim nivoima LDL i triglicerida i nižim nivoima HDL.
4. Genetika.  Genetski faktori mogu povećati sklonost pojedinaca ka abnormalnim nivoima lipida.
5. Pušenje. Pušenje smanjuje nivo HDL-a i šteti zdravlju krvnih sudova.
6. Konzumacija alkohola. Neumereno konzumiranje alkohola povezano je sa akumulacijom triglicerida i holesterola u jetri. 

Zaključak

Analiza lipidnog statusa ima ključnu ulogu u proceni kardiovaskularnog zdravlja. Redovno praćenje lipidnog statusa omogućava rano otkrivanje nepravilnosti, primenu odgovarajućih terapijskih strategija i prilagođavanje načina života u cilju smanjenja rizika od srčanih oboljenja i unapređenja opšteg zdravlja. Za sveobuhvatnu brigu o vašem kardiovaskularnom zdravlju, uradite analizu lipidnog statusa u Sante laboratorijama i preduzmite potrebne korake ka očuvanju zdravog srca i krvnih sudova!

Analize: