Hašimoto sindrom (Hašimoto tiroiditis): uzrok i lečenje

Hašimoto tiroiditis, poznat i kao hronični limfocitni tiroiditis je autoimuna bolest koja pogađa štitnu žlezdu. Prvi put je identifikovana od strane dr Hakaru Hašimota 1912. godine i najčešći je oblik tiroiditisa. Može dovesti do stanja kao što su hipotireoza ili gušavost. Iako može nastati u bilo kojem uzrastu, najčešće se dijagnostikuje kod žena srednjih godina.

Kod Hašimoto tiroiditisa, imuni sistem greškom napada štitnu žlezdu, smatrajući je stranim telom. Ovaj stalni napad dovodi do hronične upale i progresivnog oštećenja strukture štitne žlezde. Kako štitna žlezda postaje sve oštećenija, njeno lučenje hormona opada, što uzrokuje povećano lučenje hormona koji stimuliše štitnu žlezdu (TSH). Ovo može dovesti do formiranja gušavosti (uvećanja štitne žlezde). Tokom vremena, štitna žlezda može postati potpuno nefunkcionalna, što dovodi do hipotireoze, gde žlezda nije u stanju da proizvodi dovoljno hormona. Tačni uzroci ove autoimune reakcije nisu u potpunosti razjašnjeni, ali se smatra da genetski i ekološki faktori igraju značajne uloge. Porodična istorija bolesti štitne žlezde ili drugih autoimunih poremećaja može povećati rizik od razvoja Hašimoto tiroiditisa. Izloženost određenim hemikalijama, nekim virusnim infekcijama ili ozbiljan stres takođe mogu izazvati autoimuni odgovor.

Simptomi Hašimoto tiroiditisa mogu varirati. Neki pacijenti nemaju simptome, dok drugi razvijaju simptome kako stanje napreduje ka težem obliku hipotireoze. Ovi simptomi uključuju umor, dobijanje na težini, suvu kožu, proređenu  kosu, zatvor, povećanu osetljivost na hladnoću, bolove u mišićima i zglobovima, depresiju i poteškoće sa pamćenjem. Pacijenti često traže medicinsku pomoć zbog gušavosti, a ne zbog simptoma. Dijagnoza Hašimoto tiroiditisa obično uključuje fizički pregled, analize krvi i ultrazvuk štitne žlezde. Pomoću analiza krvi određuju se nivoi hormona štitne žlezde (T3 i fT4) i TSH kako bi se procenila njena funkcija. Takođe se proveravaju specifična antitela na štitnu žlezdu, kao što su antitela na tiroglobulin (Anti-Tg) i antitela na tiroid peroksidazu. Ultrazvuk može proceniti veličinu i strukturu štitne žlezde, otkriti prisustvo gušavosti i isključiti druge poremećaje štitne žlezde.

Tretman za Hašimotov tiroiditis obično se preporučuje kada je prisutna hipotireoza. Ako pacijent ima pozitivna antitela (Anti-TPO ili Anti-TG) ali normalnu funkciju štitne žlezde, često je dovoljno samo redovno praćenje a tretman možda neće biti potreban. Za one sa hipotireozom, primarni tretman je sintetičkim hormonima štitne žlezde, kao što je levotiroksin (T4). Ovo pomaže u normalizaciji nivoa hormona i ublažavanju simptoma. Doza se prilagođava svakom pojedincu i redovno se prati putem nivoa TSH i FT4. Pored lekova, promene u načinu života i ishrani mogu podržati zdravlje štitne žlezde. Izbalansirana ishrana, bogata selenom, cinkom, vitaminima D i B12, je korisna. Redovna fizička, upravljanje stresom i adekvatan odmor takođe su veoma važni.

Hašimoto tiroiditis je hronično stanje koje zahteva dugotrajno praćenje. Čak i uz tretman, redovne provere su neophodne kako bi se osiguralo da nivo hormona ostanu u normalnim granicama i da se spreče komplikacije. Prilagođavanje doze levotiroksina može biti potrebno u zavisnosti od promene težine, trudnoće ili drugih medicinskih stanja. Iako upravljanje Hašimotovim tiroiditisom može biti izazovno, većina pacijenata vodi normalan, aktivan život uz odgovarajući tretman i praćenje. Edukacija pacijenata i bliska saradnja sa endokrinologom su ključni za efikasno upravljanje ovom bolesti.

Naše laboratorije nude testove iz krvi za procenu zdravlja štitne žlezde, pružajući  brze i pouzdane rezultate zahvaljujući savremenoj opremi i profesionalnom osoblju. Posetite nas u jednoj od naših brojnih lokacija i proverite funkciju svoje štitne žlezde!