Gojaznost i njen uticaj na zdravlje

prekomerna težina 25 – 29.9

I stepen gojaznosti 30 – 34.9

II stepen gojaznosti 35 – 39.9

morbidna gojaznost ≥ 40

Loš izbor u ishrani – redovna konzumacija visokokalorične, masne i slatke hrane (poput prerađenih grickalica i brze hrane).

Fizička neaktivnost – sedentarno ponašanje, uključujući produženo sedenje i nedostatak vežbanja.

Neadekvatan san – spavanje manje od šest sati po noći može poremetiti metabolizam.

Stres i emocionalni faktori – anksioznost i emocionalni stres mogu dovesti do prejedanja ili nezdravih obrazaca ishrane.

Hormonska neravnoteža – poremećaji kao što su hipotireoza ili Kušingov sindrom mogu podstaći povećanje telesne težine.

Neželjeni efekti lekova – neki lekovi, uključujući antidepresive i kortikosteroide, mogu doprineti povećanju telesne težine.

Genetska predispozicija – iako ređe, određene genetske mutacije mogu povećati verovatnoću gojaznosti, posebno kada se kombinuju sa faktorima sredine.

srčani i vaskularni problemi – visok krvni pritisak, bolest koronarnih arterija i povećan rizik od moždanog udara;

dijabetes tipa 2 – višak masti može dovesti do insulinske rezistencije, glavnog faktora u razvoju dijabetesa;

poremećaji lipida – gojaznost je povezana sa povišenim nivoima holesterola i triglicerida;

problemi sa disanjem – apneja u snu i druge poteškoće sa disanjem zbog prekomernog pritiska na grudni koš usled gojaznosti;

ortopedske komplikacije – bol u zglobovima i osteoartritis su česti zbog povećanog opterećenja zglobova.

rizik od raka – veća stopa određenih karcinoma, uključujući rak dojke, debelog creva i prostate;

oštećenje bubrega – gojaznost može povećati rizik od hronične bolesti bubrega;

izazovi mentalnog zdravlja – gojaznost je povezana sa depresijom, anksioznošću i niskim samopoštovanjem zbog društvene stigme i zabrinutosti za sliku tela.

obim struka – praktičan način za procenu abdominalne masti;

odnos struka i kukova – pomaže u određivanju raspodele telesne masti;

analiza telesne masti – tehnike kao što su bioelektrična impedansa i dvostruko energetska X zračna apsorpciometrija (DEXA) daju detaljne podatke o sastavu tela.

nivo glukoze u krvi – za proveru dijabetesa;

lipidni profil – za procenu nivoa holesterola i triglicerida;

testovi funkcije jetre – za otkrivanje oštećenja jetre ili bolesti masne jetre;

testovi funkcije bubrega – za procenu potencijalnog uticaja na zdravlje bubrega;

hormonska analiza – da se identifikuju bilo koji endokrini poremećaji koji doprinose povećanju telesne težine.

Zdrave navike u ishrani – dajte prioritet integralnoj hrani, smanjite prerađene i zaslađene namirnice.

Vežbajte kontrolu porcija i jedite redovne, uravnotežene obroke.

Fizička aktivnost – ciljajte na najmanje 150 minuta umerene vežbe nedeljno, kao što je brzo hodanje ili vožnja bicikla.

Podrška u ponašanju – koristite kognitivno-bihevioralne tehnike da biste modifikovali ponašanje u ishrani i bavili se emocionalnom ishranom.

Farmakološki tretman – u nekim slučajevima, lekovi za mršavljenje mogu biti propisani kada same promene načina života nisu dovoljne.

Hirurške opcije – kod teške gojaznosti može se razmotriti barijatrijska hirurgija, posebno ako druge metode ne uspeju.