Mokraćna kiselina i giht: veza između ishrane, načina života i zdravlja zglobova
Sadržaj
Giht je vrsta inflamatornog artritisa koji izaziva povišen nivo mokraćne kiseline u krvi. Kada se ova supstanca akumulira, može formirati kristale urata u zglobovima, što dovodi do bolova. Poznat od davnina, giht se nekada nazivao „bolešću kraljeva“ zbog svoje povezanosti sa ishranom bogatom mesom i alkoholom koju su kraljevi sebi mogli da priušte.
Šta je giht?
Giht je metabolički poremećaj koji se karakteriše prekomernim nakupljanjem mokraćne kiseline (hiperurikemija) u krvotoku. Ovo može izazvati stvaranje kristala mononatrijum urata u zglobovima, što izaziva intenzivnu upalu, otok i oštar bol.
Ključne karakteristike gihta
Najčešće pogađa zglob palca na nozi (stanje poznato kao podagra), ali može zahvatiti i kolena, ručne i nožne članke, laktove.
Javlja se u iznenadnim, akutnim napadima koji često počinju tokom noći.
Napadi mogu trajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja.
Bez lečenja, giht može prerasti u hronični artritis i dovesti do komplikacija sa bubrezima.
Šta je mokraćna kiselina i kako utiče na telo?
Mokraćna kiselina je otpadni proizvod koji nastaje razgradnjom purina – prirodnih supstanci koje se nalaze u ćelijama tela i u određenoj hrani. Telo proizvodi purine kroz obnavljanje ćelija i apsorbuje ih iz hrane kao što su crveno meso, morski plodovi i alkohol. Normalno, mokraćna kiselina se filtrira u bubrezima i izlučuje urinom.
Kada koncentracija mokraćne kiseline poraste u krvi postoji mogućnost pojave gihta, ali ne razvijaju svi sa visokim nivoom mokraćne kiseline giht. Genetika, funkcija bubrega i način života igraju ulogu u određivanju individualnog rizika.
Uzroci povišene mokraćne kiseline
Povećanje mokraćne kiseline može poticati iz različitih izvora, a svi mogu doprineti gihtu ili bubrežnim kamencima:
Genetska predispozicija – do 50% pacijenata sa gihtom ima porodičnu istoriju.
Ishrana sa visokim sadržajem purina – prekomerno konzumiranje crvenog mesa, morskih plodova, a posebno piva, može povećati nivo mokraćne kiseline.
Loša funkcija bubrega – ako bubrezi ne mogu efikasno ukloniti mokraćnu kiselinu, ona se nakuplja u krvotoku.
Gojaznost i metabolički sindrom – ova stanja povećavaju proizvodnju mokraćne kiseline i smanjuju njeno izlučivanje.
Povezani zdravstveni problemi – visok krvni pritisak, dijabetes tipa 2 i hronična bolest bubrega mogu povećati rizik.
Određeni lekovi – tiazidni diuretici i aspirin u malim dozama mogu povećati mokraćnu kiselinu.
Dehidratacija – nedovoljno pijenje vode smanjuje izlučivanje mokraćne kiseline.
Zaslađena pića – pića sa fruktozom mogu povećati proizvodnju mokraćne kiseline.
Prepoznavanje gihta
Napadi gihta su obično iznenadni i intenzivni, često počinju noću. Uobičajeni znaci uključuju:
jak bol u zglobovima, posebno u palcu
otok, crvenilo i toplina u pogođenom području
osećaj pečenja i ukočenost zglobova
smanjena pokretljivost i otežano hodanje.
Vremenom, nelečeni giht može izazvati tofuse, vidljive naslage kristala urata ispod kože, i dovesti do hroničnog oštećenja zglobova.
Dijagnostikovanje gihta
Dijagnostika gihta sastoji se od:
Kliničke evaluacije pacijenta – procena simptoma i medicinske istorije od strane lekara.
Test iz krvi – nivo mokraćne kiseline iznad 356μmol/L kod žena ili 516μmol/L kod muškaraca ukazuje na hiperurikemiju.
24-časovni urin – meri koliko mokraćne kiseline se izlučuje i pomaže u identifikaciji rizika od stvaranja kamena.
Analiza zglobne tečnosti – potvrđuje dijagnozu otkrivanjem kristala urata u sinovijalnoj tečnosti.
Ultrazvuk – rano otkriva naslage urata i upalu zglobova.
Snimanje (rendgen ili magnetna rezonanca) – koristi se za ispitivanje oštećenja zglobova u uznapredovalim fazama.
Mogućnosti lečenja
Lečenje gihta fokusira se na ublažavanje bola tokom napada i održavanje bezbednog nivoa mokraćne kiseline kako bi se sprečili recidivi i komplikacije. Strategije lečenja zavise od težine i učestalosti simptoma.
Prilagođavanje načina života
Zdrave životne navike su ključne za dugoročnu kontrolu gihta:
Gubitak težine – gubitak viška kilograma smanjuje nivo mokraćne kiseline i rizik od gihta.
Uravnotežena ishrana – mediteranska i DASH (dijetetski pristup za zaustavljanje hipertenzije) dijeta su efikasne, naglašavajući voće, povrće, integralne žitarice, orašaste plodove i mlečne proizvode sa niskim sadržajem masti, uz minimiziranje crvenog mesa i alkohola.
Izbegavanje hrane bogate purinima – ograničite crveno meso, iznutrice, morske plodove i zaslađena pića.
Održavanje hidratacije – pijte najmanje 2 litra vode dnevno kako biste pomogli u izbacivanju mokraćne kiseline.
Smanjenje alkohola – pivo i žestoka pića mogu izazvati pogoršanje simptoma.
Lekovi
Ako promene načina života nisu dovoljne, mogu se propisati lekovi:
-
Za upravljanje akutnim napadima:
-
NSAIL (npr. ibuprofen, naproksen) – smanjuju bol i upalu, ali se moraju koristiti oprezno kod pacijenata sa srčanim ili stomačnim oboljenjima.
-
Kolhicin – efikasan protiv pogoršanja gihta, ali može izazvati neželjene efekte poput mučnine i dijareje.
-
Kortikosteroidi – koriste se kada NSAIL nisu pogodni, bilo oralno ili putem injekcije.
-
-
Za snižavanje nivoa mokraćne kiseline:
-
Inhibitori ksantin oksidaze (alopurinol, febuksostat) – smanjuju proizvodnju mokraćne kiseline.
-
Urikozurici (probenecid) – podstiču eliminaciju mokraćne kiseline putem bubrega.
-
Biološka terapija – za pacijente sa teškim ili gihtom otpornim na lečenje.
-
Sprečavanje ponovnog pojavljivanja gihta:
Proaktivni koraci mogu pomoći u sprečavanju budućih pogoršanja:
rutinsko praćenje mokraćne kiseline
redovne analize krvi pomažu u praćenju efikasnosti lečenja
zdrave navike – pravilna ishrana, dobra hidratacija i održavanje telesne težine
izbegavanje poznatih okidača – identifikovanje i ograničavanje hrane i pića koja izazivaju napade
Vodite računa o zdravlju Vaših zglobova!
Giht se može kontrolisati kombinacijom lekova i poboljšanja načina života. Rana dijagnoza i posvećenost zdravim navikama mogu značajno smanjiti pogoršanje i dugoročno zaštititi Vaše zdravlje.